Dobro dosli!
Ulogujte se ili registrujte svoj nalog :)
DRAGI CLANOVI NAKON 10 GODINA RADA FORUM CE BITI UGASEN DO KRAJA 2015 GOD. OTVARANJE NOVOG FORUMA BICE NAJAVLJENO NA FB STRANICI https://www.facebook.com/Alex.astrology

Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

 » DILEME(?) » nauka » FILOZOFIJA

FILOZOFIJA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1default FILOZOFIJA taj 21/8/2009, 16:46

wexa


aspektastro tim
aspektastro tim
Izabrani odlomci iz knjige "Radosna znanost"

S v e s t . — Svest je poslednji i najdocniji razvitak onog organskog i prema tome i najnedovršeniji i najslabiji. Iz svesnosti potiču bezbrojne omaške,
što čine da pre nego što je to potrebno propadaju neka životinja, neki čovek, "zbog sudbine",kako kaže Homer. Da nije održavajuća povezanost
instinkta nadasve mnogo snažnija, da ne služi u celini kao regulator;čovečanstvo bi moralo propasti zbog svojih pogrešnih sudova,zbog svog fantaziranja
otvorenih očiju, zbog svoje neosnovamosti uključivali samo svoje z a b l u d e i da se sva naša svesnost odnosi na zablude i lakovernosti, ukratko baš zbog svoje svesnosti:ili, naprotiv,ove davno više ne bi bilo! Pre nego što se razvije i sazre neka funkcija ona je opasnost po ogranizam: dobro ako toliko dugo valjano biva terorisana. Tako svest biva valjano terorisana ne najmanje ponosom na to! Mislimo, ovde je j e z g o čoveka; njegova trajnost, večnost, njegovo poslednje i ono najizvornije! Svesnost smatramo čvrsto datom veličinom! Poričite njen rast, njene prekide. Uzmite je kao "jedinstvo organizma"!
— Ovo smešno procenjivanje i nepoznavanje svesti ima za posledicu veliku korist da je time s p r e č e n o suviše brzo oblikovanje iste.
Pošto su ljudi već verovali da imaju svest, malo su se potrudili da je steknu, a ni sada još ne stoji drukčije! Još je uvek jedan potpuno nov zadatak što
upravo tek sviće ljudskim očima, jedva još jasno shvatljiv z a d a t a k , z n a n j e da se p r i m i u s e b e i učini instinktivnim — zadatak što vide
samo oni koji su shvatili da smo do sada sebi uključivali samo svoje z a b l u d e i da se sva naša svesnost odnosi na zablude!

Š t a z n a č i ž i v e t i ? — Živeti— to znači:stalno nešto od sebe odbijati što hoće da umre;živeti — to znači: biti okrutan i neumoljiv prema svemu
što biva slabo i staro kod nas, i ne samo kod nas. Ziveti — Ziveti — da li to dakle znači: biti bez pijeteta prema umirućima, jadnima i starima?
Da li uvek biti ubica? A ipak stari Mojsije je rekao: "Ne ubi!"

O n a j k o j i se o d r i č e — Šta čini onaj koji se odriče? On teži višem svetu, on želi da dalje i više leti od svih ljudi koji potvrđuju (aminaša),
on m n o g o š t a o d b a c u j e što bi mu otežalo let, i u tome ponešto što mu nije bezvredno i mrsko:on to žrtvuje svojoj žudnji za visinom.
To žrtvovanje, to odbacivanje je baš ono što jedino vidimo kod njega: prema tome mu dajemo ime onaj koji se odriče, i kao taj on stoji pred nama,
uvijen u svoju kapuljaču i kao duša neke košulje od kostreti. Ali on je veoma zadovoljan tim efektom koji vrši ma nas: on želi da pred nama prikriva
svoju žudnju, svoj ponos, svoju nameru da p r e k o nas preleti. — Da! On je mudriji nego što smo mislili i tako učtiv prema nama—taj koji potvrđuje!
Jer u tom je kao i mi, i u tome što se odriče.

Ne u n a p r e d o d r e đ e n z a s a z n a n j e .— Postoji uopšte ne retka glupa poniznost, podvrgnut kojoj jednom zauvek ne možeš biti učenikom saznanja. Naime: u trenutku kada čovek te vrste opaža nešto upadljivo, on se tako reći okreće na nozi i sebi kaže: "Ti si se prevario! Gde su ti bile oči! To ne može biti istina!" —i sada, umesto da se još jednom oštrije pogleda i oslušne, sklanja se kao preplašen upadljivoj stvari sa puta i poku-
šava što je moguće pre da si to izbije iz glave. Njegov unutrašnji kanon naime glasi: "Ništa neću da vidim što protivreči opštem mišljenju o stvarima!
Da li sam ja stvoren za to da otkrijem nove stvari? Ima već starih previše."

P o s l e d n j e r e č i . — Setićemo se da je car August, onaj užasan čovek, koji je isto tako vladao sobom i koji je isto tako znao da ćuti kao neki mudar Sokrat, svojim poslednjim rečima postao indiskretan prema samom sebi: prvi put je pustio da mu padne maska kada je stavio do znanja da
je nosio masku i da je igrao komediju — on je igrao oca otadžbine i mudrosti na prestolu, dobro do iluzije! Plaudite amici comoedia finite est!*
— Misao umirućeg Nerona: qualis artifex pereo!**beše i misao umirućeg Augusta: sujeta histriona(glumaca)! Brbljivost histriona! I upravo pandan umirućem Sokratu!
Ali Tibarije umro je ćutke,ovaj najmučeniji od svih samomučitelja — on je bio pravi, a ne glumac! Šta mu se moglo na kraju motati po glavi! Možda to: "Život — to je duga smrt", Ja budala koji sam tolikim mnogima skratio život! Da li sam ja bio stvoren za to da budem dobročinitelj?
Trebalo je da im dam večni život: tako bih mogao v i d e t i kako večno u m i r u . Ta za to sam imao tako dobre oči: quelis spectator pereo!***
Kada je posle duge smrtne borbe ipak izgledalo da mu se opet vraća snaga, smatralo se uputnim da se uguši jastucima — on je umro dvostrukom smrću.

* Lat.—Tapšite prijatelji meni, komedija je završena.
** Lat. — Kakav umetnik u meni gine.
*** Lat. — Kakav gledalac u meni gine.

2default Re: FILOZOFIJA taj 21/8/2009, 16:47

wexa


aspektastro tim
aspektastro tim
NIHILIZAM KAO POSLEDICA DOSADANJEG TUMAČENJA VREDNOSTI-odlomak iz knjige "Volja za moći"

Šta znači nihilizam? — Da najviše vrednosti gube svoju vrednost. Nedostaje cilj;nedostaje odgovor na pitanje "zašto".

Radikalni nihilizam jeste uverenje o potpunoj neodržljivosti života, u odnosu na najviše dosada priznate vrednosti; on tako isto obuhvata gledište da nemamo nikakva prava pretpostaviti postojanje apsolutne prirode stvari i nešto s onu stranu našega sveta što bi bilo
"božansko", otelovljeni moral.
Ovo gledište je posledica potpuno razvijene "ljubavi prema istini": zbog toga je ono samo posledica vere u moral.

Kakva su preimućstva hrišćanske moralne hipoteze?

1.Ona je pripisala čoveku apsolutnu vrednost, nasuprot njegovoj malenosti i slučajnosti u reci večitoga postajanja i nestajanja.
2. Ona je služila božjim advokatima, ukoliko je ostavila svetu karakter savršenstva uprkos stradanju i zlu — računajući tu i "slobodu" — te se zlo učinilo puno smisla;
3. Ona je naturila uverenje da čovek može imati znanje o apsolutnim vrednostima i time mu je dala adekvatno saznanje o najvažnijim stvarima;
4. Ona je sačuvala čoveka od preziranja sebe samoga kao čoveka, da se ne okrene protiv života i ne padne u očajanje poznanjem: ona je bila sredstvo za održanje.
Jednom rečju: moral je bio veliki lek protiv praktičnog i teoretskog nihilizma.

Ali među silama koje je moral odnjihao nalazila se i ljubav prema istini:
ona se najzad okreće protiv morala razgolićuje njegovu teleologiju, njegovu zainteresovanost — i sada saznanje ove laži koja je tako dugo bila utelovljena, za koju smo očajavali da li ćemo je se osloboditi, dejstvuje kao stimulant. Mi opažamo sada potrebe u sebi, usađene dugotrajnim moralnim tumačenjem stvari, koje nam se sada javljaju kao potrebe za neistinom: s druge strane, čini se da baš od tih potreba zavise najviše vrednosti zahvaljujući kojima mi snosimo život.
Mi smo prestali da cenimo ono što znamo,i ne usuđujemo se više da pridajemo vrednost onome čime bi rado sebe obmanuli: iz toga sukoba proističe proces raspada.

Ovo je antinomija:
Ukoliko verujemo u moral, mi osuđujemo život.

Najviše vrednosti, u čijoj je službi čovek bio dužan živeti, naročito kad su ga pritiskale i sputavale — te socijalne vrednosti, zarad toga da im se pojača ton, bile su postavljane nad ljudima, kao da su božja zapovest, »stvarnost«, ili »istinski svet«, nada i budući svet. Sada kad
kad je neznatno poreklo tih vrednosti postalo poznato,čini nam se kao da je i cela vaseljena izgubila vrednost, postala »besmislena« — ali to je samo prelazno stanje.

Posledica nihilizma (neverovanje u vrednosti) kao rezultat moralnog ocenjivanja stvari:mi smo prestali da marimo egoizam (čak iako smo uvideli da je altruizam nemogućan); nama je obljutavilo ono što je neophodno (premda, smo uvideli da je nemogućna slobodna volja i
"inteligibilna sloboda"). Mi opažamo da ne dostižemo do oblasti u koju smo stavili svoje vrednosti — a međutim sfera u kojoj živimo nije time niukoliko dobila u vrednosti; naprotiv,mi smo premoreni, jer smo izgubili glavni nagon za život.

"Sve je dosada bilo uzalud!"

--------------------------------------

Djela:

* Rođenje tragedije (1872.)
* Izviđanja jednog nesuvremenoga (1873.-1876.)
* O ljudskim i suviše ljudskim stvarima (1878.)
* Radosna znanost (1882, 1887)
* Tako je govorio Zaratustra (1883.-1885.)
* S onu stranu dobra i zla (1886.)
* Genealogija morala (1887.)
* Slučaj Wagner (1888.)
* Sumrak idola (1888.)
* Antikrist (1888.)
* Ecce Homo (1889.)
* Nietzsche contra Wagner (1888.)
* Volja za moć

10 zapovijedi slobodnog uma (Friedrich Nietzsche):

1. Narode niti voli niti mrzi.
2. Ne bavi se politikom.
3. Ne budi bogat, a ni prosjak.
4. Slavnima i uticajnima uklanjaj se s puta.
5. Ženu uzimaj iz nekog drugog naroda, ne iz vlastitog.
6. Tvoju djecu neka tvoji prijatelji odgajaju.
7. Nikakvoj se crkvenoj ceremoniji ne podvrgavaj.
8. Ne žali zbog kakva prijestupa nego zato učini neko dobro djelo više.
9. Da bi uistinu mogao govoriti, vrednuj egzil.
10. Ne priječi svijet spram tebe ni ti sebe spram svijeta.

Izvor:Wikipedia

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

 » DILEME(?) » nauka » FILOZOFIJA

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu

 
  •  

Free forum | © PunBB | Besplatan Forum međusobnog pomaganja | Signalizirajte zloupotrebu | Besplatan blog